Историја и Развој Ергеле Љубичево: Прича Традиције, Љубави и Коња

Када закорачиш у импозантни комплекс Ергеле Љубичево, не улазиш само у свет коња и мирисних ливада: улазиш у простор богат историјом, легендама и истинском страшћу за коњарством. Смештена свега пет километара од центра Пожаревца, Љубичево је више од дестинације – то је прича о љубави, снази и непрекидној обнови кроз векове.

Краљевски почетак и жива легенда

Почетком 19. века кроз овај крај протутњале су кочије у којима је седела кнегиња Љубица, носећи у загрљају дете којем су биле преко потребне тишина и свежина природе. Вођена бригом за синово здравље, пожелела је дом удаљен од градске вреве. Кнез Милош Обреновић, ослушкујући жеље вољене жене, одлучује баш на обали Велике Мораве да подигне конак и формира имање које ће касније постати извор живота и традиције читавог пожаревачког краја.

Од „Мораве“ до „Љубичева“

На имању које је прво носило име „Морава“, подигнуте су штале и саде храстови, стварајући идиличан амбијент. Око 1860. године Милош поклања ово имање држави, а назив „Љубичево“ доноси кнез Михаило, у част мајке Љубице. Од тад па све до данас, ово место остаје симбол традиције, негујући снажан осећај поштовања према прошлим временима.

Успони, падови и периоди обнављања

Ергела је кроз своју богату историју доживљавала и велике успоне и тешке тренутке. Први озбиљан ударац задесио ју је током Првог светског рата, када су коњи евакуисани заједно са српском војском, али ниједно грло није стигло до Крфа. Ергела је обновљена 1919. године, новим грлима из Француске, Мађарске и репарационих фондова. Другим светским ратом ергела опет потпуно страда – фашистички окупатор и војне јединице одвеле су сву племениту грла. После рата, управо Љубичево постаје војна ергела, што доприноси њеној новој улози као центра за селекцију и узгој посебних типова коња.

Нови живот и традиција спорта

Чак и након што се војска повукла са Љубичева, ергела није изгубила свој значај – напротив, доживљава ренесансу! Почетком шездесетих година, коњички клуб „Вељко Дугошевић“ поклања неколико вредних грла, одржавају се традиционалне коњичке игре, а из Мађарске и Немачке стижу нова појачања племените крви.

Успон звезда и генетска обнова

Током деценија, Ергела Љубичево била је дом многим шампионима: Вићенцо осваја срца публике уз седам тријумфа у исто толико стартова, а наследници попут Еминенце, Кастора, Нигера, Мобија Дика и Билијара остају уписани у историју југословенског коњичког спорта. Захваљујући мудром увозу нових линија из Енглеске, Франсцуске и САД-а, али и сопственом узгоју, ергела постаје водич напретка селекције и генетике у региону.

1974.гoдине ергела доживљава највећи успех. У три најзначајније трке гoдине први је „Љубичевац“ од оца Фактора. Први пролази кроз циљ у „Трајал Стејксу“ „Дербију“ и „Сент леџеру“ и остваја „Триплу круну“-сан свих одгајивача.

Круна успеха ергеле су 1994 и 1995 година.1994.године Моби Дик од оца Вићенца понавља успех ергеле „Љубичево“ из далеке 1974 године. Осваја „Триплу круну“ после 20 дугих година након Љубичевца.

Трећу триплу круну добија кобила „Тина“ 1995 године.

Љубичево данас – рај за туристе и љубитеље природе

 Данас Ергела Љубичево простире се на 322 хектара обухвата бујне пашњаке, модерне штале, мањеж,  падоке, обрадиву земљу и простране парковске површине. Осим што је дом десетинама прелепих коња, овај комплекс нуди и много више – фонтана посвећена кнегињи Љубици, споменик славном Љубичевцу, парковске стазе за шетњу, тренинг стазу и реновиране објекте спремне за посетиоце.

Не чуди што је Љубичево данас права оаза мира, омиљено место за туристе и све који желе да искусе аутентичан додир традиције, природе и љубави према племенитим животињама. Ово је дестинација која сваког госта учи колико је наслеђе драгоцено кад се са љубављу чува и дели.